Duhovna zrelost ne sastoji se samo u sposobnosti davanja. Bolest i starost mogu osobu učiniti ovisnom o tuđim očima, rukama i srcima; tada poniznost prima pomoć bez samoprezira, zahvaljuje i pretvara nemoć u odnos.
Mechthild ne uljepšava gubitak vida i snage. Zahvaljuje za ljude koji joj sada posuđuju ono što više nema te moli da njihova skrb bude uzvraćena ljubavlju. Primanje tako postaje drugi oblik zajedništva.
— Matelda and the Cloister of Hellfde: Extracts from the Book of Matilda of Magdeburg
↗ Otvori u vrtu →